Hrononutricija: Put ka Optimalnoj Težini i Vitalnosti

U potrazi za efikasnim i održivim načinom za postizanje idealne telesne težine, sve je veći broj ljudi koji se okreće principima hrononutricije. Za razliku od restriktivnih dijeta koje često dovode do jo-jo efekta, hrononutricija nudi celovit pristup ishrani zasnovan na biološkim ritmovima našeg organizma. Ovaj metod ne zahteva brojanje kalorija ili izračunavanje porcija, već se fokusira na vreme unošenja hrane i pravilne kombinacije namirnica. U suštini, uči nas da jedemo ono što volimo, ali u pravo vreme.

Šta je Hrononutricija?

Hrononutricija je grana medicine, tačnije dijetetike, koja se bavi individualnim režimom ishrane prilagođenim zakonitostima prirodnih ritmova lučenja hormona i enzima u našem telu. Polazišna tačka je da svaki čovek ima jedinstven genetski zapis prema kojem se odvijaju sve fiziološke funkcije i koriste namirnice za dobijanje energije. Ova disciplina je sačinila preciznu kartu dnevnog ritma našeg metabolizma, koji određuju faze dana: izlazak sunca, podne, poslepodne, zalazak sunca i noć.

Suština leži u činjenici da nije isto u koje doba dana jedemo određenu vrstu hrane. Ako unesemo namirnicu u vreme kada naši hormoni i enzimi nisu aktivni da je adekvatno iskoriste, ne samo da nećemo imati korist od nje, već možemo i naštetiti svom metabolizmu. Konzumiranjem hrane u "pogrešno" vreme, zbunjujemo naše žlezde i teramo ih da rade onda kada se prirodno odmaraju. Posledica je poremećaj metabolizma koji može dovesti do hroničnih bolesti i gojaznosti, kako opšte tako i parcijalne - taloženja masnih naslaga u određenim delovima tela.

Ključni Principi Hrononutricije

Da bismo u potpunosti iskoristili prednosti ovog vida ishrane, neophodno je poštovati nekoliko fundamentalnih pravila:

• Između svakog obroka treba da prođe najmanje tri, a idealno četiri sata. Ovo omogućava organizmu da u potpunosti zavari prethodni obrok pre nego što primi novi.
• Jedi samo određenu vrstu namirnica u određeno vreme u toku dana. Ovim se poštuju prirodni ciklusi enzimske aktivnosti.
• Zabranjen je unos svih pića koja sadrže veštačke zaslađivače. Oni izazivaju povećano lučenje insulina, što remeti metabolizam.
• Proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku, bilo da je u pitanju ručak ili večera. Jedina izuzetna kombinacija je ujutro, kada je aktivnost enzima najveća.
• Zabranjene su sve vrste grickalica između obroka. Organizmu je potrebna pauza.
• Slatkiši, testenina, hleb i skrobna povrća kao što je krompir jedu se najkasnije do 15 časova.
• Slatko mleko nije hrana koja se lako vari i hrononutricija ga u potpunosti zabranjuje. Kiselo mleko i sir su dozvoljeni.

Doručak: Pokretač Metabolizma

Izostavljanje doručka je jedan od najtežih prekršaja u ishrani. Samo jutarnje uzimanje namirnica aktivira masne ćelije da ispuštaju masti iz skladišta. Ako preskočimo doručak, umesto da se prazne, rezerve masti se pune. Klinički je dokazano da voće ne treba uzimati ujutru, osim možda soka od sveže ceđene narandže ili grejpfruta.

Idealan doručak trebalo bi da sadrži masti, belančevine i sporo resorbujuće ugljene hidrate iz žitarica. Naš organizam je prilagođen da samo ujutro može dobro da vari i iskoristi te kombinacije. Ujutro se u jetri proizvodi endogeni holesterol, neophodan za sintezu hormona i mnoge druge funkcije. Za doručak se ne uzimaju prosti šećeri, med, običan šećer, voće ili desert. Nikad uz doručak.

Ručak: Punjenje Baterija

Ručak se može smatrati punjenjem baterija i ovaj obrok ne bi trebalo preskakati. Često se dešava da se izostavljen ručak uveče nadoknadi povećanim unosom hrane. Za ručak treba uzimati belančevine životinjskog ili biljnog porekla, povrće kao izvor sporih šećera i vlakana. Nikada, baš nikada, ne treba pojesti desert odmah posle obroka.

Meso je moguće zameniti proteinima iz biljaka, kao što su pasulj, soja ili grašak. Među pogrešne kombinacije ubrajaju se mnoga ukusna jela koja se često prave: šnicla s krompirom, meso i hleb, meso i testenina, lazanje, špagete s mesom, musaka od krompira, banana i jogurt. Belančevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one u mesu ne idu zajedno. Testenina i slatkiši takođe nisu dobra kombinacija.

Užina i Večera: Zasnivanje i Oporavak

Slatkiše i voće treba konzumirati između glavnih obroka, a ne odmah posle njih. Idealno vreme za užinu je između 16 i 18 časova. Jedna čaša crvenog vina je idealna za varenje, ukoliko nam obrok nije sačinjen od ugljenih hidrata. Voće se eventualno može konzumirati sat vremena nakon obroka, ali samo kada je telesna težina već idealna.

Povrće je zdravo, ali treba voditi računa da se kuvanjem menja njegov glikemijski indeks. Kuvana šargarepa ili celer, na primer, podižu nivo šećera u krvi, a time i nivo insulina. Povrće je idealno jesti sveže, a drugo treba samo kratko kuvati na pari.

Uveče se moramo prebaciti na racionalniji biološki model, jer je to vreme kada telo prirodno skladišti mast. Već u sumrak, ćelije su zamorne i "lenje", kortizon (hormon budnosti) se manje luči i počinje proizvodnja hormona sna. Ćelije tada žude za brzim šećerom da bi ga što lakše uskladištile.

Idealna hrana za večeru je izbor lakih proteina i salate, kao i povrća koje je izvor vlakana. To je vreme za unos vlakana koja će nas zasititi tokom čitave noći i polinezasićenih masnih kiselina iz masnih riba kao što su skuša, losos ili som. Drugi dobri izbori za večeru su grilovana piletina, ćuretina, teletina, tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) i mladi sir, uz dve ili više svežih salata začinjenih balzamikom i hladno ceđenim uljima. Vreme između večere i odlaska na spavanje ne treba da bude kraće od dva sata.

Hrononutricija i Estetski Tretmani

Za one kojima je lokalizovano skladištenje masti uporno, hrononutricija može biti odlična podloga, ali ponekad je potrebno ukloniti masne naslage i drugim metodama. U tom kontekstu, pominju se različiti estetski tretmani koji mogu dopuniti rezultate postignute pravilnom ishranom.

Od nesvih metoda, neke od najčešće korišćenih uključuju anticelulit masažu, odnosno anticelulit masaže koje imaju za cilj da poboljšaju cirkulaciju i razbiju masne naslage. Različite tehnike anticelulit masaži se primenjuju, a sama anticelulit masaža se često kombinuje sa drugim procedurama za bolji učinak. Pored toga, postoje i invazivnije procedure poput liposukcije, koja podrazumeva uklanjanje masnih naslaga mehaničkim putem. Liposukcija je hirški zahvat koji može dati dramatične rezultate u uklanjanju masnih naslaga.

Druge metode uključuju lipolizu, odnosno lipolize, kojom se masne ćelije razgrađuju, najčešće injekcijama ili laserom. Lipoliza je minimalno invazivna procedura za uklanjanje masnih naslaga. Takođe, postoji i lipotransfer, gde se vlastite masne naslage koriste za oblikovanje drugih delova tela. Lipotransfer podrazumeva premeštanje masnog tkiva.

Za one sa značajnim gubitkom težine i opuštenom kožom, dermolipektomija je hirški zahvat koji uklanja višak kože i masnog tkiva. Dermolipektomija je ozbiljnija procedura, a sama dermolipektomija zahteva i duži period oporavka. Razlozi za dermolipektomiju mogu biti različiti, a dermolipektomija se planira individualno.

Važno je napomenuti da ni jedna od ovih procedura, poput liposukcije, lipolize ili dermolipektomije, nije zamena za zdrav način života i ishranu. One predstavljaju pomoćno sredstvo za uklanjanje masnih naslaga koje se ne mogu ukloniti na drugi način.

Iskustva i Zaključak

Brojna iskustva ljudi koji su primenjivali hrononutriciju govore u prilog njenoj efikasnosti. Osobe navode ne samo gubitak kilograma, već i povoljan uticaj na vrednosti šećera, holesterola i triglicerida u krvi, kao i osećaj povećane energije i vitalnosti. Ključ uspeha leži u istrajnosti i razumevanju da se ne radi o privremenoj dijeti, već o trajnoj promeni životnih navika.

Hrononutricija nas uči da jedemo da bismo živeli, a ne da živimo da bismo jeli. Kroz poštovanje prirodnih ritmova svog tela, možemo postići i održati željenu telesnu težinu, poboljšati zdravlje i osećati se bolje u sopstvenom telu. To je put ka dugoročnom uspehu, a ne samo brzom rešenju.